Dozvolite mi da počnem jednom snažnom političkom izjavom: Ja volim Srbiju. Volim ovu zemlju još od vremena kada sam pre 12 godina došao ovde kao mlad diplomata.
Ponoviću, od srca, veliko je zadovoljstvo opet biti ovde. Da sada pređemo na zvanični deo.
Zvanično, dame i gospodo, diplomatski odnosi između Jugoslavije i Izraela su prekinuti nakon šestodnevnog rata 1967. godine, odlukom vlade tadašnje Jugoslavije. Obnovljeni su na nivou otpravnika poslova 1991. godine, a zgrada ambasade Jugoslavije otvorena je u Tel Avivu u proleće 1992.
Naglašavam reč „zvanično“, budući da odnosi između naše dve nacije, u onom najdubljem i najiskrenijem značenju, nikada nisu prekinuti. Srbija nije sused Izraela na geografskoj mapi, ali su Izrael i Srbija susedi u srcu.
Nije potrebno da čovek bude istoričar, pesnik ili prorok, da bi razumeo koliko su duboke sličnosti između naših naroda. Naši bliski odnosi potiču od zajedničke istorijske prošlosti, izazova sadašnjice, snova o budućnosti.
Zajednička istorijska prošlost – zato što su naši narodi bili zatočenici krvave istorije, stranih okupacija, gubitka suvereniteta, ali su se herojski borili da očuvaju svoje kulturno i duhovno nasleđe. Jevrejska zajednica je uvek bila integralni deo srpskog naroda deleći njegovu sudbinu, dobra vremena ali i vremena izazova. Naši narodi su morali da podnesu mnoge žrtve kako bi opstali. I uspeli su!
Zajednički izazovi sadašnjosti – budući da borba za opstanak traje i dan danas. I Izraelci i Srbi smatraju da treba da zaštite svoj dom, sačuvaju svoje nacionalno blago, svoj jedinstven identitet.
I slične snove za budućnost – budući da i jedni i drugi težimo stabilnosti, bezbednosti i miru.
Veoma sam srećan što je Izrael, iako geografski udaljen, ipak veoma prisutan u svakodnevnom životu Srbije.
Srećan sam kada čujem da izraelske kompanije ovde dolaze u sve većem broju i da su uključene u značajne građevinske projekte.
Srećan sam kada Aja Jung posećuje naše festivale moderne igre, i u Beograd dovodi izraelske baletske igrače.
Srećan sam kada kupujem proizvode za kuću u izraelskim tržnim centrima a svako jutro započnem šoljicom izraelske kafe.
Srećan sam kada Mira Adanja Polak putuje u Izrael kako bi intervjuisala predsednika Šimona Peresa.
Srećan sam kada vidim izraelskog fudbalskog trenera koji je nedavno došao u Beograd kako bi trenirao fudbalski klub PARTIZAN. A za navijače CRVENE ZVEZDE ... siguran sam da će doći i vaš dan.
Šta bih mogao da poželim Izraelu i Srbiji za narednih dvadeset godina?
Da ispune obećanja data sebi, da ne propuste nijednu šansu niti priliku, da jačaju svoj suverenitet, međunarodnu poziciju, društvenu solidarnost, ekonomiju i ono što je možda najvažnije, da ulažu u budućnost, u generacije koje dolaze.
Hvala vam!
Dobro došli!